Целокупна имовина Николе Тесле је после његове смрти запакована, запечаћена и предата Служби за чување имовине странаца. Из хотела Њујоркер она је пренета у „Магацине и складишта Менхетн“ у коме су се од раније већ налазиле неке Теслине ствари. Залагањем Саве Косановића 1951. године коначно су сви лични предмети и списи Николе Тесле пренети у Београд. Сава Косановић их је потом поклонио држави.
Упакована у 60 различитих пакета, кофера, металних сандука и бачви, заоставштина Николе Тесле је бродом „Србија“ упловила у луку Ријека септембра 1951. године. Потом је возом пренета у Београд где је смештена на Електротехнички факултет. Јуна 1952. године, са Електротехничког факултета, она је пренета у „Генчићеву вилу“ у којој се и данас налази Музеј.
Музеј Николе Тесле у Београду је отворен за јавност 20. октобра 1955. године и био је први технички музеј у Југославији. Овом приликом представљена је стална поставка на којој су посетиоци могли посматрати верно израђене моделе по Теслиним нацртима. Један од њих, можда и најчувенији, показује дејство обртног магнетног поља. Исто оно јаје које је задивило посетиоце Светске изложбе у Чикагу 1893. године представљено је и београдској публици. Изложени су и први Теслини индукциони мотори, макета хидроцентрале која илуструје Теслин полифазни систем преношења, разни генератори, трансформатори и теледиригована макета брода. За посетиоце је данас свакако најатрактивнији Теслин трансформатор са антеном на коме се заснива флуоресцентно светло.
Музеј Николе Тесле је данас по свему јединствена институција науке и културе у Србији, а и у свету. Једини је музеј који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле.